Šargarepa - Healthy Life Design

Šargarepa ( mrkva )

Šargarepa

Šargarepa ( Daucus carota ) ili mrkva je dvogodišnja zeljasta biljka i spada u grupu povrća koju karekteriše svetlo lišće pernatog oblika. U tu grupu povrća spadaju još mirođija, peršun i celer. Spada u jedno od nazdravih i najzastupljenijih povrća u ljudskoj ishrani.

Poreklo šargarepe je najverovatnije iz Centralne Azije, sa teritorije nekadašnje Persije. Pretpostavlja se da je negde u XII veku doneta na teritoriju Španije odakle se preko Italijre raširila po teritoriji Mediterana, a sa kolonizatorima je počela da se gaji i na teritoriji Južne i Severne Amerike. U Starom Egiptu i Rimu se gajila ljubičasta ili bela šergarepa koja se koristila za jelo ili kao lek. Pretpostavlja se da današnja narandžasta boja šargarepe potiče od uzgajivača iz Holandije gde su se  u XVII veku selektivno gajile i ukršatle drevne sorte kako bi se dobila boja koja je slavila Holandsku kraljevsku porodicu  The House of Orange-Nassau (Huis van Oranje-Nassau).

Danas se šargarepa gaji na preko milion hektara sa prinosom od oko 22 tone po hektaru. Može se sejati u proleće čim se zemljište prosuši, u maju ili junu i to najčešće kao drugi usev ili kao predzimska setva tokom oktobra i novembra.

Zbog velikog broja hranjivih satojaka i male kalorijske vrednosti često se koristi kao sastojak raznih dijeta i kao hrana za decu. Visok sadržaj karotenoida ga čini idealnim povrćem za obolele od dijabetesa pošto ovi sastojci utiči na održavanje nivoa šećera u krvi.

Karakterističnu narandžastu boju šargarepa ima zahvaljujući beta karotenu koji je po njoj i dobio ime ( lat. Carota ) jer sadrži preko 400 procenata njegove preporučene dnevne doze. Ima visok sadržaj vitamina K, vitamina C, vitamina B ( B1, B2, B3, B6 ), folne kiseline, kalcijuma i magnezijuma.

Redovno konzumiranje šargarepe doprinosi:

–          čišćenju organizma

–          poboljšanju izgleda kože

–          jačanju imuniteta

–          zdralju srca i krvnih sudova

–          ublažavanju dijareje

–          poboljšanju probave i boljem radu jetre

–          smanjenju rizika od moždanog udara

–          smanjenju rizika od pojave više vrsta raka

Ukoliko je šargarepa gajena organski ne mora se ljuštiti pre konzumiranja. Ukoliko je gajena na konvencionalni način, obavezno ogulite gornji sloj jer se u njemu nalaze pesticidi i herbicidi. Sirovu šargarepu je najbolje uzimati u obliku soka jer je najlakši za varenje, a hranjivi sastojci ostaju sačuvani i još više koncentrovani U ishrani se još koristi kao kuvana ili barena ( u supama, čorbama, jelima sa ili bez mesa ) i kao začin. Čaj od semena šargarepe se koristi protiv kamena u bubrezima ili žuči, dok se čaj od suvih listova koristi u borbi protiv hemoroida.