Celer - Healthy Life Design - Moja bašta

Celer

 

Celer (lat. Apium graveolens) je dvogodišnja zeljasta bilka koja pripada porodici štitonoša ( lat. Apiaceae).  Najzastupljenije su tri forme i to:  var. rapaceum celer korenaš,  var. dulce celer rebraš ,  i var. secalinum celer lišćar. Zastupljen je u celoj Evropi, a ima ga i u Severnoj Americi i Aziji. Često se može sresti kao samonikla biljka na vlažnim zemljištima.

Celer korenaš (var. rapaceum) – ima koren pljosnatog, okruglog ili kruškastog oblika mase od 100g do preko 400g sa mnoštvom korenčića koji se formiraju u obliku brade duž pravog dela korena.

Celer rebraš (var. dulce) – lisne drške su duge, debele, izuzetno aromatičnog mirisa, sočne i razvijene; koren razgranat i žiličast.

Celer lišćar (var. secalium) – razvija veliki broj nežnih i aromatičnih listova; koren je razgranat i žiličast.

Najčešće se gaji celer korenaš sa karakterističnom unutrašnjom belom bojom i žutim ili braon spoljnim delom korena, jer osim zadebljanog korena prinos čine i listovi. Uglavnom je manje zastupljen u ishrani zbog poteškoće oko pripreme i čišćenja korena, a koristi se kao dodatak jelima za poboljšanje ukusa i kao sastojak raznih salata.

Celer rebraš se uzgaja zbog stabljika i lišća koje se mogu koristiti u salatama i jesti sirovi. Potrbno ja da u procesu proizvodnje, na poljima prođu proces blanširanja. To je proces u kome se odrasle biljke zatrpavaju slamom ili zemljom do listova da bi stabljike pobelele I bile ukusnije za jelo.

Celer lišćar se kosi 2 do 3 puta u toku vegetacije i njegovi listovi se koriste uglavnom kao dodatak jelima zbog jake aromatičnosti.

Celer je osvežavajući i okrepljujići. Isceđeni sok se upotrebljava za ublažavanje bolova kod zapaljenja zglobova, urinalnog trakta I artritisa. Utiče na smanjenje stresa I ublažavanje malaksalosti.