Uobičajena je praksa da se za uspešnog čoveka kaže da ima visok koeficijent inteligencije ili IQ (IQ je skraćenica od engleskog izraza “Intelligence Quotient”). Međutim, ovakve izjave su u najmanju ruku površne, a najčešće netačne. Studije pokazuju da koeficijent inteligencije utiče samo do 20% na uspeh u životu. Veliki broj osoba sa visokim IQ (160 poena) radi za šefove koji imaju IQ oko 100. Analize uspeha u životu studenata, koji su prilikom upisa na fakultet imali veoma visok IQ, pokazale su da je veliki procenat njih postao veoma neuspešan nakon studija.
Postoji nešto čime se testovi za određivanje koeficijenta inteligencije ne bave, a što je veoma važno u životu. U pitanju su samokontrola, revnost, istrajnost i sposobnost motivisanja samog sebe. Zbog toga se u nauci pribeglo proučavanju nečega što se zove “emocionalna inteligencija” ili EQ (od engleskog izraza “Emotional intelligence”). Jednostavno rečeno, emocionalno inteligentni ljudi su oni oni koji su sposobni da upravljaju svojim emocijama, što je ključ uspeha u životu i bilo kom poslu.
Mnogo je lakše steći veliko znanje, nego to znanje adekvatno primeniti u praksi. Mnogi sportisti, sa izuzetnim fizičkim potencijalima, nisu ostvarili uspehe jer nisu znali da kontrolišu sebe – ulazili su u nepotrebne sukobe, pravili incidente i na druge načine loše upravljali svojim emocijama. Njihov IQ je bio visok – oni su dobro znali šta treba da urade, ali je njihov EQ bio nizak – nisu mogli da upravljaju sami sobom i svojim emocijama.
